Bok.

Slavim majlstoun, i večeras potpuno zasluženo - razbit ću se nekalibrirano ko bik, u viljamovci.

Godina dana pisanja i vas je 5000 hiljada, 4 tisuće manje od onih 9 hiljada ispod mora i metara na nebu.

Uglavnom su to bili putopisi i moja izložena duša vama na dlanu, ponekad surovo, a ponekad nikolas sparksovski - o ljubavi. Ponekad pokoja neduhovita, ali uglavnom najsmješnije ikad. Pišem i ovo ljeto, napet ko puška gledam gdje ću i kako ću. Otom potom.

Ali ništa bez vas, dragi moji. Pa ajmo malo o vama. O pettisuća vas.

Jedan od vas 5 hiljada nema šupak, kunem se.

Da vas nahranim rižom, trebao bih 375 kila. Isus i njegovih 5k frendova nisu referentna točka, on je skombo par korica kruha i pokoju ribicu.

Jedan od vas ziher ima bitkojn.

Da osnujem stranku i da skombam
vas unutra, imao bih 10 puta više članova od Mosta dok sam IDSu neugodno blizu.

Da čitam poeziju u Lisinskom, morao bih poput Josipe Lisac imati gažu 2 večeri za redom jer vas pola ne bi stalo.

Da mi svatko od vas isfura gablec, 13 godina bih bio sit.

Volim vas, čitamo se i čujemo na 10 hiljada.

Do tad pišem, putujem i pušim za dramatične vizuale tekstova.

Ljubim
vas. 💛❤️💛