Uzmi onu plastičnu debelu slamku i srči domoroce do kad se ne čuje onaj neugodan zvuk 'bllrrppl'! Držat ću se tog lajtmotiva u trenucima kad budem jadan i sam. 🦊

Kad putuješ, nemoj da ti se put pretvori u presliku plaćenog Lonely Planet vodiča. Prolistat ga za okvire i smjer je okej, ali nemoj da ti putovanje izgleda 'brže - više - jače' jer će ti oči postat kose, smanjit će ti se kita i završit ćeš u koloni sa još 327 azijata koji čekaju ulaz u muzej koji i nije baš neka špica. Stari, kog boli jesi ti vidio svih TOP 816 galerija, semafora, parkinga i prozora na putu, jer frajer čiji je prozor u top 160 prozora je vrlo vjerojatno platio da bude tamo.

Filtriraj ovisno o vremenu i novcu što ćeš i kako ćeš ali radi stvari koje ti se rade jer je put, ako nije poslovan, nešto intimno, najljepše i bitno.

Skroz je okej odvojit se od grupe, i skroz je okej ne vidjet Mona Lisu u Parizu, ljudi koji okreću očima kad im kažeš da nisi su fejkeri i zajebi to.

Uvijek i svugdje ljudi koji negdje žive i stvaraju dugi niz godina, znaju bolje - ne puše taj naivni đir na prvu.

Način na koji lokalac doživljava stvari ne postoji zapisan i stvari koje on baca su čista ekskluziva.

Način na koji se oni voze javnim prijevozom 👳🏾, pa i prelaze cestu, naručuju hranu, način na koji kuliraju spontane interakcije sa žicerima, sva ta skrovita mjesta bez piste i reflektora, sve te aktualnosti o pop kulturi i politici, tračevi u kvartu - nisu zapisane.

Posudi malo tog samopouzdanja i radi tvrđe stvari! Zabavno je ful.

Ljubim