Depresivni bankaroidi, Roger Federer 19 🏆, para k'o Džajić, satovi, farmaceuti, Ćiro Blažević, skupa kupovna voda i ta zastava 🇨🇭 koju staviš na bilo kaj i prodaje se! Sir a nisi Francuska, čokolada a nisi Belgija, jezera i Alpe a nisi Austrija. Na jugu si zajebanija ali ni blizu kao jug Italije!

Stigao sam u švicu, u Zürich. Hodam na prstima baletanski jer je sve sterilno i uredno. Dođe mi odmah da se držim uspravnije, skočim gran žte, zakopčam gornji gumb košulje i krenem svirat trombon. Radni je dan, a to znači da se u Cirihu radi, radi se puno i puno se sprema u trezore jer eto crni dani su valjda iza ugla, samo što nisu.

Ono što me čudi, Zürich je dio švice gdje se od 4 službena jezika priča albanski, turiraju svojim r8 audi noćas ljubiš me na haubi i ne znam gdje su civilci da zaustave ovo preseravanje. Oficijalno se priča njemački, dojč.

Mala digresija na znanje jezika, ako putuješ solo a nisi u hostelima, nezahvalno je sam tak upoznat zabavnu ekipu, stvar je sama po sebi neprirodna i često bedasta ali uleti jebemu, svaki put.. Probaj probit led njihovim jezikom makar najglupljom frazom u svemiru i jedinom koju znaš jer - stranim jezikom dopireš do mozga, njihovim do srca, i to buraz fakat stoji.

Špancu bacaj 'fiesta noče salsa enrique despasito' i svakome iz Barcelone reci da si Rakitićev brat, francuzu serviraj ovo - 'Tape dans le fond, je suis pas ta mère', e sad njemcu nemoj sa sieg heil i arbeit macht frei jer ne kuže baš, nemaju taj vic i malo je neugodno. Grose švanc da, i grose švul da! 🙃

Idem popit kavu i ako mi ostane koji dinar kupit ću si Rolex.

Nulti utisak je da ovdje ne bi živio, eventualno bi zaradio penziju, ali kako jedno isključuje drugo, ništa buraz.

au revoir
Ljubim